Iskreni tekst oduševilo regiju: 'Ne volim frizera, štikle i šminku – jesam li ja žena?'
teen385
6.07.2016
Slika nije pronađena
Foto: Teen385
'Meni je odlazak kod frizera tlaka. Ne volim se šminkati. Ne nosim visoke pete i uske kompletiće. Ne volim dugačke nokte. Ne idem na pedikuru. Na pomisao da sam zaglavljena u solariju mi se podiže kosa na glavi.
'Meni je odlazak kod frizera tlaka. Ne volim se šminkati. Ne nosim visoke pete i uske kompletiće. Ne volim dugačke nokte. Ne idem na pedikuru. Na pomisao da sam zaglavljena u solariju mi se podiže kosa na glavi, a i depilaciju bih radije preskočila' tako počinje kolumna autorice Jelene Despot koju je prenijelo nekoliko portala.
'Ne vodim dugačke razgovore uz kavu s prijateljicama. Ne glumim da ne mogu podići kutiju tešku 2 kg i ne želim se predstavljati kao krhko biće. Mrzim šoping i kupujem samo kad moram.I tada bih najradije da to za mene obavi neko drugi i maštam o danu kada će moja zemlja imati online kupovinu da se ne moram gurati s drugim oduševljenim tetama.
Kakva sam ja to žena, pomislit će ovi koji me ne poznaju? Ja volim kuhati i ne mislim da sam zbog toga manje cool. Volim i jesti, iako to kao žena nikako ne bih smjela priznati. Ali nisam raspoložena da glumatam i nabadam brokolu praveći se da je ukusna. U stilu karfiol je mnogo ukusniji od pizze. Možeš misliti. Ja najviše volim da nosim patike i ne, štikle nisu udobne. I u njima se ne osjećam kao da nemam ništa na nogama. Ove koje tvrde da su štikle od dvanaest cm jednako udobne kao dobre patike ili nikada nisu nosile patike ili lažu. Treće nema.
Volim čitati. Od Tolstoja do E.L. James. Ne mislim da sam manje inteligentna, jer sam pročitala 'Pedeset nijansi sive' i nemam problema s tim. Biram gledati ljubavne filmove sa sretnim krajem prije onih u kojima je Rambo poubijao pola glumačke ekipe i šta je tu loše?
Kako sad jedna žena koja ne voli na lice nabaciti tonu pudera, bronzera, rumenila i drugih stvari za koje ne znam ni čemu služe, a kamoli kako se zovu, može da bude emotivna i osjetljiva. Da je u stanju da podigne i nešto teže od mobilnog telefona i plače bezbroj puta na scene iz “Titanika”. Zato što se ne uklapa u stereotip koje je društvo nametnulo i ono što žena jest ili bi trebala biti.
Ja danas jedino trebam biti – JA. I svaki dan sam ja – ja i ne razmišljam mnogo šta o tome misliš ti. Pomislit će opet oni koji me ne poznaju da sam vjerojatno neka zapuštena, brkata i čupava namrštena žena koja ne komunicira ni s kim i ne voli nikoga. Opet stereotip. Naprotiv. Ja sam uvijek veselo iskrena i iskreno tužna i iskreno ljuta. Moja odjeća je uvijek čista, samo što radije biram da je od pamuka, a ne od sintetike, čipke i likre. Mislit će vjerojatno da s ljudima komuniciram nervozno, neljubazno i da ih izbjegavam. Opet potpuno pogrešno, iako bi se iz onoga što sam iznijela moglo zaključiti upravo to. Dobro, zbog moje guste i naporne kose, čupava sam vrlo često. Priznajem. Ali mrzim feniranje.'