Što kad padnete u depresiju?

Sigurna sam da se većina mladih tinejdžera našla u situaciji da se osjećaju tužno, bezvoljno i ne znaju sami što bi sa sobom. To ne znači nužno da ste u depresiji, ali moglo bi značiti da ste na dobrom putu da vam se to dogodi. Mnogi stariji to ignoriraju – misle da je to samo pubertet, a i kad shvate što se događa – ne smatraju to problemom. 

Moj najbolji prijatelj je “skužio” da nešto nije u redu i napokon me nagovorio da pričam s njim. Kad je vidio sve ožiljke i rezove “šiznuo” je, rekao mi je da bih trebala razgovarati sa obitelji, što sam na njegov nagovor i učinila. Nažalost zbog toga sam požalila jer sam pokušala razgovarati s mamom, ali kad je čula sve što sam joj rekla – samo se smijala i rekla da sam glupa.

To je kod mene probudilo još veću depresiju i nisam se uspjela ni okrenuti, a već sam bila toliko duboko u tome da nisam vidjela izlaz. Krenula sam psihologu i psihologica je rekla da mi treba psihijatar. Pokušala sam i to, ali sam odustala što je bila još jedna u nizu grešaka.

Počela sam pit i pušit izgubila sam školsku godinu uzalud i sad, nakon skoro dvije godine, i dalje se borim s time. 

Nemojte ignorirati znakove depresije! Učinite nešto prije nego što bude kasno! Nemojte se rezati, nemojte početi pušiti, češće piti ili izostajat iz škole. Sve to sam ja prošla, a neke stvari su još uvijek tu – postale su navika… loša navika.

I.T.